Izvještaji

U petak 23.09.2011. alpinistička ekspedicija iz Republike Srpske u sastavu:Bobana Petrović(PSD Treskavica), Jovo Elčić(PSD Treskavica),Nenad Banović(PED Majevica),Đorđe Rađen(PK Samit) , Željko Dulić(PD Vilina Vodica) i Mladen Lukić(PD Javorina) je krenula iz Istočnog Sarajeva put Šamonija na 1400km dug put. Nakon polaska iz Pala u 6h, prošli smo kroz Lukavicu u 7h, kroz Banja Luku u 10h, kroz LJubljanu u 15:40h, kroz Veneciju u 18:15h, kroz Milano u 21h, Aostu u 22:50h , da bi konačno stigli u Šamoni u 23:45h i smjestili se u kampu "Le Grand Champ" u Takonazu.
  Subota 24.09.2011. Obilazak grada u 10h. Pijačni dan u Šamoniju. U planinskoj kući smo dobili pozitivne prognoze :"Sunce,sunce,sunce..." u koje je bilo teško povjerovati zbog oblaka koji su se preko noći nadvili nad Šamonijem.
   Nedelja 25.09.2011. Ustajanje u 4:30h.Prevoz žičarom na Belvi(1800m) u 8h. Stazom pokraj glečera Bionaseja stižemo na Nil de Agi (2400m) u 12:15h. Na kamp 1 (2764m) stižemo u 14:20h. U 17h vršimo aklimatizacionu šetnju do 3000m i u 19:40 smo nazad u kampu.Povečerje.
   Ponedjeljak 26.09.2011. Ustajanje u 5h. Izlazak na Tet Rus(3200m) i pauza za ručak. U dvije trojne naveze ulazimo u kuloar smrti i u popodnevnim časovima izlazimo do skloništa Di Gute na 3800m. Podižemo kamp 2 i u 17:40h vršimo aklimatizacionu šetnju do 4000m. Povratak u kamp i pripremanje vode za sutrašnji uspon. Kvar na benzinskom primusu ja ovaj proces produžio do kasno u noć. Đorđe ,koji je osjećao mučninu, i Nenad su već postavili svoje nove visinske rekorde.
    Utorak 27.09.2011. Krstovdan nas je darivao prelijepim vremenom i naš uspon na vrh smo započeli u 6:15h. Već u 9h smo bili na vrhu Dom di Gute(4300m), u 11h kod skloništa Le Valou(4370m) , a na sam vrh smo preko grebena Bos, izašli u 14h. Srpska trobojka, zajedno sa zastavama PSD Treskavica, PED Majevica, PK Samit, PD Vilina Vodica i PD Javorina, se zavijorila na krovu Zapadne Evrope i Alpa. Uživanje u predivnom pogledu je trajalo 45 minuta i onda je bilo vrijeme da se krene nazad. U kamp su svi pristigli do 18h. Otklonili smo kvar na primusu i obezbjedili vodu za sutrašnji silazak. Ovog puta je Nenad osjećao prehladu i imao temperaturu.
   Srijeda 28.09.2011. Silazak niz kuloar je trajao duže nego obično, zbog umora i iscrpljenosti pojedinih članova, pa smo u Tet Rusu podjelili tim u dva dijela.Oni brži, Jovo, Bobana i Željko, su do 18 h stigli skroz do Šamonija, dok je sporija polovina, Nenad, Đorđe i j, u isto vrijeme bila tek na Nil de Agiju, gdje smo odlučili i da prenoćimo. Ovog puta nas je umjesto šatora, ugostilo prijatno sklonište iznad pruge planinaskog voza. Lijepo je bilo odspavati jednu noć u krevetima za promjenu. Gorska služba Šamonia je bila prisutna na donjem spratu skloništa, gdje su bile njihove prostorije.Pogled kroz prozor skloništa na zapadne vrhove Alpa dok smo večerali i sabirali utiske , je bio zaista veličanstven.
   Četvrtak 29.09.2011. Nakon silaska do Belvija, nastavili smo planinskom stazom koja se pružala ispod žičare do Le Zuža i na 1010m smo se spustili do 14:30h.Zatim autobusom do Takonaza i nakon jednog 'kaznenog kruga' ispred našeg kampa za koji sam ja kriv, u 15h smo konačno stigli na pravu adresu. 
    Nakon tuširanja, u 18:20h napuštamo Takonaz i odlazimo u Šamoni kako bi se opremili za uspon na Materhorn. Nakon preveženih 200km, u večernjim časovima stižemo u naš kamp u Voulternešu sa italijanske strane Alpa. Za razliku od Šamonija, ovdje je sve bilo pusto i sablazno.
   Petak 30.09.2011. Željko Dulić i ja krećemo u tandemu u osvajanje Materhorna. Krenuli smo sa prvim sunčevim zracima prema ovom strmom gorostasu, čiji je izgled bivao sasvim drugačiji u odnosu na sve okolne vrhove. Strma četverostrana piramida se svojom južnom stranom spuštala u Červinju, skijaški centar na sjeverozapadu Italije. Kombijem , u pratnji našeg vozača, Stojana Subotića iz Pala, smo stigli do visine od 2200m i zbog uskog drvenog mosta, zastali smo kod planinske crkvice sa velikim drvenim krstom ispred bogomolje i pozdravili se sa našim vozačem , uz dogovor da nas čeka na istom mjestu sutra veče. Do zatvorenog planinarskog doma Orionde na 2800m smo stigli u 10h.Kamenom stazom koja se postepeno naginjala, smo preko dva kamena grebena konačno stigli do Lavlje kapije na 3500m u 14:20h. Ovdje smo konačno dobili kontakt sa surovom realnošću. Sa obje strane uskog prevoja koji je spajao masiv Materhorna sa masivom Testa de Leone(3708m), se pružao vertikalni ambis, s tim što je onaj sa naše lijeve strane bio prekriven debelim slojem glatkog leda. Ispred nas je bi jedan italijanski vodič sa klijentom, a iza nas trojica alpinista, kojima je takođe ovo bio prvi put da su ovdje. Klijent ispred nas je počeo ubrzo da leleče i jauče, žaleći se na bol u koljenu pa je njegov vodič pozvao GSS, koji su pola časa kasnije, helikopterom evakuisali povrijeđenog. Od Lavlje kapije je uslijedio ozbiljan uspon do Karelove kolibe na 3800m. Dva vertikalna zida niz koja je bio spušten debeli konopac za pomoć pri usponu, su iz mene izvukli poslednji atom snage, što me je uveliko zabrinulo , jer nakon dolaska u sklonište, uvjerili smo se da je iznad njega još mnogo sličnih zidova, na kojima se bukvalno na rukama uspinje. Iako nas je umor sa Mon Blana stizao i usporavao, mi smo u skloništu Karel bili već u 16:30h, iako je za uspon sa Lavlje kapije predviđeno cijelih 4 sata. U toku noći smo se rehabitovali i prepakovali, kako bi što lakše nastavili dalji uspon. Pored nas je tu bilo još desetak ljudi , uglavnom italijana i francuza. Vrijeme je bilo idealno, što je uveliko pomoglo da suzbijemo naše strahove i nedoumice.
   Subota 01.10. Ustajanje u 5h.Polazak u 6h.Ispred nas se vide ljudi akko uz čeone lampe savlađuju vertikalne zidove po mrklom mraku, koristeći lance i pomoćnu užad. Sa rasterećenim rančevima smo se mnogo lakše kretali, mada je neizvjesnost i pitanje koliko još vertikalnih ploča treba da popnemo do vrha, stalno stvarala tenziju i pritisak. Ovaj uspon nije ličio ni na šta, što sam do sada iskusio. Ovo je bio više kao zanatski rad:uže, karabineri, naprave za osiguranje, zategni uže, pokupi uže, premotaj uže, iznova i iznova, a ispod nas se ambis sve više produbljavao, kako smo visočije odmicali. Nakon što smo zaobišli Grand tour i konačno uspuzali na greben Tindala, tenzija se za trenutak smanjila, jer je kretanje po grebenu ipak bilo mnogo sličnije onome na što smo ranije navikli. Ponekad nas je lomilo i pitanje da li da stavimo dereze ili ne jer je sa osjenčane strane grebena bio ledeni pokrivač. Željko je ipak bio odlučno protiv dereza sve do samog konačnog izlaza na vrh planine. Nisam zabilježio u koliko sati smo izašli na Tindal jer smo imali poprilično spor tempo, ili se bar nama tako činilo zbog toga što se planiramo spustiti isti dan do Červinje. Nakon prelaska na glavu Materhorna, imali smo još par neugodnih vertikalnih zidova, a na jednom su bile postavljene i ljestve od užeta-tzv. Jordanove ljestve, što je olakšalo pristup na vrh, koji je uslijedio u 12:30h. Odjednom ,kao da smo u drugom svijetu, hodamo u derezama po uskom vrhu obasjanom suncem, sa kojeg nam se pružao pogled na Cermat, koji je bio nešto sasvim novo, u odnosu na vrhove Mon Blana prema zapadu i Monte Rose prema istoku, koje smo mogli i ranije da uočimo. Na vrhu su čovjek i žena iz Korzike, koje smo sinoć upoznali. Ljubazno su Željkovim  fotoaparatom ovjekovječili ovaj naš uspon. Trebalo nam je zatim još 15-tak minuta da pređemo stotinjak metara do pravog vrha na švajcarskoj strani , visokog tačno 4477,5m ili jedan metar višeg od italijanskog blizanca. Ovdje smo fotografisali jedan drugog sa našim klupskim zastavama i onda brzo krenuli nazad. Silazak je bio potpuno dramatičan, najviše zbog iscrpljenosti, prava igra živaca. Da li ćemo se osigurati preko ovog grebena ili tu ipak treba da samo prođemo u navezi kako ne bi izgubili dragocjeno vrijeme , i sl? Na Tindalu smo bili u 15:15, a u Karelu čak u 18:30h. Kako je u ovo doba godine dan kraći, noć nas je uhvatila odmah na Lavljoj kapiji na 3500m, pa smo tako sišavši na 3300m, greben iznad doma Orionde, uspjeli i da izgubimo stazu, na onom penjačkom djelu. Nakon što smo otkrili grešku u navigaciji, prolazimo kraj doma Orionde u 23h i nekako, s Božjom pomoću, ipak stižemo do crkvice iznad Červinje u 00:15h. Tu su nas dočekale naše kolege i pomogle da se upakujemo za povratak kući. Prespavao sam gotovo cijeli put kroz Italiju i probudio se tek u Sloveniji narednog dana. Na ovaj način su zaredom osvojena dva impozantna vrha Alpa krajem septembra i početkom oktobra mjeseca 2011.godine, što ipak ne bih preporučio nikom ,bar ne u uzastopnom usponu, a  ponajviše zbog tehničke težine Materhorna. Ipak, hvala i slava Gospodu Bogu, koji nas je očuvao u onim najtežim trenucima.

U Palama, 07.10.2011.

Mladen Lukić, vođa ekspedicije; vodič VSRS m.b.036    
   
 

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ ЈАХОРИНСКОГ ПЛАНИНАРСКОГ МАРАТОНА:

Велики маратон:

1.мјесто: Јасмин Штитковац (1991)-Сарајево; БиХ ; Вријеме:1:07:03

2.мјесто: Драган Пандуревић (1959)-Пале; РС ; Вријеме:1:07:13

3.мјесто: Стефан Лопатић (1992)-Пале; РС ; Вријеме:1:20:56

4.мјесто: Бојан Дупљанин (1985)-Сарајево ; БиХ; Вријеме:1:25:07

5.мјесто: Жељко Дулић (1984)-Нови Сад ; Србија; Вријеме: 1:29:41

6.мјесто: Амер Ћуран (1995)-Прњавор ; РС; Вријеме: 1:32:03

7.мјесто: Драган Работа (1968)-Пале; РС ; Вријеме: 1:51:22

8.мјесто: Милош Шљивић (1964)-Пале; РС; Вријеме: 1:52:02

9.мјесто: Стојан Ђурић (1983)-Градишка; РС ;Вријеме: 1:57:01

10.мјесто: Асим Вишћа (1992)-Сарајево; БиХ; Вријеме: 1:58:01

11.мјесто: Милош Поповић (1993)-Прњавор; РС ;Вријеме: 2:00:22

12.мјесто: Ибрахим Рачић (1983)-Сарајево; БиХ; Вријеме : 2:00:50

13.мјесто: Љубо Јовановић (1960)-Пале; РС ; Вријеме: 2:30:12

14.мјесто: Горан Угреновић (1973)-Приједор; РС; Вријеме: 2:46:54

15.мјесто: Драган Гутаљ (1983)-Пале; РС ; Вријеме: 2:52:29

16.мјесто: Саша Јаковљевић (1974)-Пале; РС ; Вријеме :3:15:40

17.мјесто: Невенка Зорић (1960); Бијељина; РС; Вријеме: 3:34:21 -Прва у конкуренцији жена-

18.мјесто: Небојша Зорић ( 1958); Бијељина; РС; Вријеме: 3:34:28

19.мјесто: Горан Шљивић (1976); Пале; РС; Вријеме: 3:51:12

20.мјесто: Нина Шљивић (1987); Пале; РС; Вријеме: 3:51:15

21.мјесто: Жељко Поповић (1973); Калиновик; РС; Вријеме: 3:57:58

22.мјесто: Војислав Поповић (1982); Калиновик; РС; Вријеме: 3:57:59

23.мјесто: Максим Говедарица (1992); Калиновик; РС; Вријеме: 3:58:00

24.мјесто: Огњен Лаловић ( 1985); Калиновик; РС ; Вријеме: 3:58:01

25.мјесто: Остоја Медић (1956); Трново; РС; Вријеме: 3:59:59

26.мјесто: Бранка Ковачевић (1978); Пале; РС; Вријеме: 4:00:03

27.мјесто: Зоран Лучић (1967);Источно Сарајево; РС; Вријеме: 4:00:05

28.мјесто: Маја Пашалић (1977);Бијељина; РС ; Вријеме: 4:13:22

29.мјесто:Јелена Митровић(1980); Зворник; РС ; Вријеме: 4:13:25

30.мјесто: Нада Шаренац (1982); Пале; РС ; Вријеме: 4:14:29

31.мјесто: Наташа Митровић (1973); Зворник; РС ; Вријеме: 4:17:58

32.мјесто: Драгана Вишковић (1978); Бијељина; РС; Вријеме: 4:18:12

Мали маратон:

1.мјесто: Коста Шумар (1996); Пале, РС, Вријеме 27мин

2.мјесто: Стефан Лазаревић (1996); Пале; РС

3.мјесто: Милош Рудић (1997);Пале;РС

4.мјесто: Павле Лазаревић (1997);Пале;РС

5.мјесто: Петар Фуртула (1995);Пале; РС

6.мјесто: Жељка Пљеванчић (1998);Пале; РС; Вријеме: +10мин

7.мјесто: Ненад Боровчанин (1997);Соколац; РС

8.мјесто: Филип Угреновић (2002);Приједор; РС; Вријеме :+15мин

9.мјесто: Драган Гњатић (1996); Источно Сарајево; РС;

10.мјесто: Софија Пљеванчић (2000); Пале, РС

11.мјесто: Ања Шљивић (2005);Пале; РС ; Вријеме: + 20 мин

12.мјесто: Сања Станишић (1997);Пале; РС ; Вријеме: +25мин

13.мјесто: Лена Угреновић (2003); Приједор; РС ;Вријеме: +30 мин

Na planini Jahorini je 28.08.2011. na stadionu pored hotela "Bistrica", u 17 časova proglašen pobjednik Prvog jahorinskog planinarskog maratona. Jasmin Štitkovac , 1991.godište iz Sarajeva, koji je trijumfovao sa svega deset sekundi ispred drugoplasiranog Dragana Pandurevića, 1959.godište, i sa vremenom 1:07:03 osvojio Prvo mjesto na Prvom jahorinskom planinarskom maratonu. Pobjednik je preuzeo i vrijednu nagradu u visini od 500,00KM koju su obezbjedili generalni sponzori maratona, kompanija "Majneks" iz Pala, kao i vikend boravak na bazi pansiona za dvije osobe, koju je dodjelio zlatni sponzor maratona,  hotel"Termag" Jahorina. Treće mjesto, sa vremenom 1:20:56 je zauzeo Stefan Lopatić,1992. godište iz Pala.

   Na startu Jahorinskog planinarskog maratona u Gornjim Palama, do 11 časova je se prijavilo 53 takmičara iz Novog Sada, Gradiške, Prijedora,Prnjavora, Bijeljine, Zvornika, Kalinovika, Trnova, Istočnog Sarajeva, Sarajeva i Pala. Start trke Velikog maratona je nakon svečanog presjecanja vrpce i otvorenja planinarske staze Gornje Pale-Jahorina, koje je izveo predstavnik Turističke organizacije Istočnog Sarajeva, g-din Savo Kovač, počeo tačno u 11:30h. Do cilja su stigla ukupno 33 takmičara dok su pored prva tri, izuzetnu spremnost pokazali i četvrtoplasirani -Bojan Dupljanin(1985. god) iz Sarajeva, petoplasirani Željko Dulić ( 1984.god) iz Novog Sada, šestoplasirani Amer Ćuran(1995.god) iz Prnjavora, sedmoplasirani Rabota Dragan-Ruđo(1968.god) iz Pala, osmoplasirani Miloš Šljivić( 1964.god) iz Pala, devetoplasirani Stojan Đurić ( 1983.god)iz Pala i desetoplasirani Asim Višća(1992.god) iz Sarajeva.

   Na startu Malog maratona u konkurenciji do 16 godina, koji je započeo u 12 časova, pojavilo se trinaest takmičara. Pobjednik Malog maratona 2011. je Kosta Šumar(1996 god.) iz Pala, koji je pretrčao stazu "Gradina" za 27 minuta, drugoplasirani je bio  Stefan Lazarević(1996.god) iz Pala i trećeplasirani Miloš Rudić( (1997. god) iz Pala. Slatki sponzor Jahorinskog maratona, slastičarna "Sidnej" Pale je dodjelila tortu "Jahorinski maraton 2011" najboljem junioru.

   Najbrža u konkurenciji žena je bila Nevenka Zorić iz Bijeljine(PED "Majevica"), a najmlađi učesnik Jahorinskog planinarskog maratona je šestogodišnja Anja Šljivić iz Rogoušića.

   Zahvaljujemo se Medijskom servisu RTRS i RTV Istočno Sarajevo , koji su pratili ovaj događaj, a posebnu zahvalnost želimo da iskažemo redarima staze Gorskoj službi spašavanja Jahorina, kao i ekipama saniteta Crvenog krsta Pale i Doma zdravlja Pale koji su sa svojim timovima dodatno obezbjedili i unaprijedili organizaciju Jahorinskog planinarskog maratona.

   Jahorinski planinarski maraton je plod dvogodišnjeg rada članova i volontera iz Planinarskog društva "Javorina" , koji su uz pomoć Olimpijskog centra "Jahorina" i Hotela "Bistrica" realizovali otvaranje planinarske staze 1:"Gornje Pale-Jahorina" duge 16km, koja preko Ravne planine, Saračevog i Dugog polja spaja Jahorinu sa Palama, a koja je poslužila za održavanje ovogodišnjeg maratona. Sa Božjom pomoću, očekujemo da do drugog Jahorinskog planinarskog maratona previđenog za 28.08.2012. dovršimo i rad na preostalim dvaju stazama Jahorine: planinarskoj stazi 2 ili "plavoj stazi" - "Hotel "Jahorina" -Lokvanjsko vrelo", izletničkoj stazi dugoj 12km i stazi 3 ili "zelenoj stazi", "Hotel Bistrica-Božića vrelo", turističkoj stazi dugoj 9,27km.

 Sponzori i prijatelji Prvog Jahorinskog planinarskog maratona su:

Olimpijski centar "Jahorina" -generalni pokrovitelj

Kompanija"Majneks"Pale -generalni sponzor

Hotel "Termag"Jahorina-zlatni sponzor

Kompanija "Galeb internacional" -srebrni sponzor

Hotel "Vučko"Jahorina II srebrni sponzo

Kompanija "Santing" Pale -bronzani sponzor

 Hotel"Bistrica"-II bronzani sponzor

 Slastičarna "Sidnej" Pale-slatki sponzor

 D.O.O."Bartula"Sokolac-II slatki sponzor

Kompanija D.O.O."Rol" Pale -tehnički sponzor

Grafički studio "Alfa print"Pale -II tehnički sponzor

Kulturni centar Pale -III tehnički sponzor

Turistička organizacija Istočno Sarajevo-promotivni sponzor

D.O.O."Dinastija" -Mesara "Tadić"-sponzor proslave otvorenja staze

Preduzeće "Rajska ptica" Pale-sponzor transporta kontrolora i redara 

Turistička agencija "Tavor" Pale-sponzor transporta takmičara i pomoćnih timova

 RTRS javni servis -medijski pokrovitelj

RTV Istočno Sarajevo-medijski sponzor.

Posebnu zahvalnost odajemo :

Gorska služba spašavanja Jahorina-redari maratona

Sanitet "Crveni Krst" Pale-I pomoćni tim

Dom zdravlja Pale-II pomoćni tim

  Ovim putem se zahvaljujemo svim gostima Prvog jahorinskog maratona sa željom da se sledeće 2012. godine okupimo u još većem broju!

   Organizacioni odbor "Prvog jahorinskog planinarskog maratona"

Na Vidovdan, 28.06.2011. tročlana ekipa iz Srpske je u 12h osvojila Mon Blan 4810m , najviši vrh Zapadne Evrope. Na najvišem vrhu Alpa, srpsku zastavu su zavijorili  Marko Ukropina (25) iz Planinarskog društva "Vučji zub"Trebinje, Vuk Soković(28) P.D."Javorina" Pale i Mladen Lukić iz P.D."Javorina" Pale(33).

Nakon trodnevnog uspona preko rute Tet Rus -Agi di Gute i 52 sata uspona sa 1010 metara (Le Zuž)na 4810metara(Mon Blan), na najvišem vrhu Alpa naše planinare je dočekalo neobično lijepo i vedro vrijeme.

Organizator ekspedicije je P.D."Javorina" iz Pala.

Vodič visokogorskog pohoda je Mladen Lukić, vodič VSRS m.b.036.

U srijedu, 15.06.2011. volonteri iz naučnog biološkog kluba "Žan Baptist de Lamark" su zajedno sa našim vodičima, prošli stazu 1"Gornje Pale-Ogorjelica 1". Nakon završenih pet radnih dana na sve tri staze Jahorine i Ravne planine, identifikovano je i dokumentovano preko 200 vrsta insekata, 50 vrsta leptirova, 30 vrsta ptica i desetine sisara i reptila. Utvrđene se distinkcije između posebnih vrsta javora, sa akcentom na grčki javor(acer heldrehii) i brdski javor(acer platanus).

 Na sastanku sa direktorom olimpijskog centra"Jahorina", g-dinom Brankom Koromanom, održanim 13.06.2011. u prostorijama uprave Olimpijskog centra dogovoreno je da se materijali koji će se obrađivati na univerzitetu u Grejsvaldu dostave krajem tekuće godine na engleskom, njemačkom i srpskom jeziku u cilju izrade edukativnih panela duž pješačkih staza, kao i u svrhu izrade planinarskog vodiča kroz floru i faunu Jahorine.

  Ostavljena je mogućnost još jedne radne posjete u avgustu, kako bi se kompletirala dokumentacija i sa onim vrstama koje cvjetaju u ljetnom periodu i na taj način upotpunio ovaj volonterski rad pod rukovodstvom doktora Daniele Zulhke.

  Biolozi iz Sjeverne Njemačke su nakon posjete Ravnoj Romaniji istražili i floru i faunu pećine Orlovače u društvu geografa Mladena Samardžića, nakon čega su srdačno ispraćeni sa aerodroma Butmir u ranim jutarnjim časovima, 17.06.2011

Od 18.04.do 23.04.2011. PAK "Kragujevac" i AO "Čačak" su organizovali ljetni alpinistički kurs. Nakon zimsog alpinističkog kursa na Komovima , Nemanja Soković i Mladen Lukić su ispred P.D."Javorina" Pale uspješno položili i ljetni kurs, a zatim i ispit za alpinistu pripravnika. Ovim je unaprijeđen rad alpinističke sekcije "Javorine" i još jedan korak naprijed ka formiranju prvog alpinističkog odsjeka u Istočnom Sarajevu. Naši visokogorci će svoja znanja primjeniti unutar visokogorskih ekspedicija Republike Srpske i time dodatno povećati stepen bezbjednosti za vrijeme izvođenja istih.

Pored redovnih nastavnih aktivnosti u koje su ubrojane tehnike uspona u stijeni, GSS tehnike, Penjanje kamina, Spust niz uže i samospašavanje, korištenje pomoćne opreme u penjanju i ostalih, polaznici ljetnog kursa su imali priliku da posjete predivne srpske manastire iz XIII vjeka, poput Manastira Blagoveštenja na Kablaru, ali i svetinja poput Isposnice Svetog Save skrivene u njedrima Kablarske stijene.  

22.09.2010. је завршена прва етапа у пројекту"Маркација и уређење планинарских и пјешачких стаза на Јахорини и Равној планини" ПД Јаворина Пале. Маркираоци ПД Јаворина Пале заједно са пријатељима из Србије су кренули 10.маја 2010. у пројекта који је од суштинске важности за ревитализацију љетне туристичке понуде на планини Јахорини. Изабрано су три стазе које покривају најатрактивнији дио планине Јахорине , од којих се прва стаза протеже до Горњих Пала и спаја са Сарајевском трансверзалом, која је кружила око главног града БиХ у пријашњој држави.

  У акцији маркирања и скенирања стаза је учествовало укупно 24 лица, волонтера, махом чланови ПД Јаворина Пале, али и колеге из других друштава и организација. За укупно 28 радних дана је маркирано и скенирано 39 километара планиарских стаза на Јахорини, које могу да задовоље потребе од планинара аматера до професионалаца који су у врхунској форми.

Стаза 1 или "црвена стаза" на релацији Горње Пале-Огорјелица 1, укупне дужине 16 километара је довршена 12.06.2010 , након осам радних дана. Г-дин Слободан Стефаовић ии ПД Рујно Ужице је веома професионално одрадио скенирање стаза које је касније пренио на топографске карте и у електронску форму. Ова стаза полази са 850 мнв, из Горњих Пала, излази на Равну планину код Бијелих стијена 1250мнв, те преко сарачевог и Дугог поља стиже под стијену Хладила, одакле траверзира до скијашке стазе Прача и стазом се успиње до девастираног хотела "Јахорина".Од Јјахорине" пролази кроз викенд насеље до хотела "Шатор" и уз стазу Пољице и Огорјелица 1 стиже до врха Огорјелица 1 1916мнв. Вријеме хода је 5 часова и 20 минута. 

Стаза 2 или "Плава стаза" на релацији Хотел "Јахорина"-Локвањска врела-Огорјелица 1- Хотел "Јахорина" има кружни облик и укупне је дужине 12, 5 километара.  Ова стаза носи назив"плава" не само због лакоће преласка стазе, већ и због бројних извора које стаза обилази и који су на карти означени плавим топонимима, почевши од врела Праче, Стајнског, Локвањског и Јаворовог врела, па до Врела Дурмитор које се налази изнад појаса шуме надомак стијене Бањ Глава. Ова стаза полази од девастираног хотела "Јахорина" техничким путем ка Врелу Праче, потом обилази на Локвањско врело и Јаворово Врело ка Милошевом долу, са могућношћу пречења преко Стајнског врела, обилазећи предивну високу шуму јавора, по којем је планина и добила назив Јаворина(касније ''потурчено'' у Јахорина). Са Милошевог дола се пружа фантастичан поглед на долину Праче и Равну планину. Стаза даље наставља ка врелу Дурмитор и обилазећи врх Шатор стиже на врх Огорјелицу са источне стране, затварјући круг према хотелу Јахорина скијашком стазом која се са врха спушта ка Скочинама. Вријеме хода 3сата и 20минута.

Стаза 3 или "Зелена стаза" на релацији Хотел "Бистрица"-видиковац Хладило-Божића врело-Пољице-хотел "Бистрица" је такође кружног облика и назив зелена уз веома малу техничку захтјевност оправдава и листопадна и црногорична шума кроз коју пролази свих 9 километар ове стазе. Ова стаза се спаја на три тачке са трим стазом, која је припремана неколико година раније и она представља стазу коју ће са сигурношћу посјетити највећи број посјетилаца Олимпијског центра, управо због тога што се "Зелена стаза" провлачи кроз урбани дио планине пресјецајући асфалтни пут на Пољицама и цесту за Врхпрачу поред стијене Хладила, омогућавајући свим заинтересованим корисницима веома лак приступ из неког од пансиона и хотела на Јахорини. Зелена стаз обилази и веома стару шуму јавора са сјеверне стране врха Велики Јавор спајајући Јахорину са Равном планином, гдје поједина стабла брског јавора или ацера псеудоплатануса досежу пречник и до 2 метра ширине и својом величином инспиришу сваког пролазника.

За све оне који нису спремни да се сами прошетају овим планинарским стазама на располагању ће бити водичка служба олимпијског центра са школованим водичима, који имају како државне, тако и међународне водичке лиценце.

Nakon  šest dana vožnje od Pala do Svete Gore, biciklistička ekspedicija "Pale-Hilandar 2010" je na planinskimbiciklima prevalila 1010km i 01.09.2010. doputovala u Uranopolis. Prošavši kroz Republiku Srpsku, Srbiju, Makedoniju i Grčku, biciklisti su posjetili manastire Dobrun, Vavedenje, Đunis, Prohor Pčinjski, ali i druga sveta mjesta poput Lazarice u Kruševcu i Ćele Kule u Nišu i time se podsjetilijoš jednom na slavnu srpsku istoriju i vjekovu borbu za opstanak na našim ognjištima.

"Dnevno se prelazilo i do 202km, a vrijeme je uglavnom bilo na našoj strani, pa smo tako os Soluna do Uranopolisa gotovo cijelom dužinom imali vjetar u leđa, te smo razvijali brzinu i preko 40km na čas. Svetinja nas je privlačila sebi.", kaže Mladen Lukić, organizator puta.

    U Svetu srpsku carsku lavru manastri Hilandar smo primljeni 03.09.2010. i imali smo veliku radost da se nanovo sretnemo sa tamošnjom bratijom i monasima ocem Simeonom, Kirilom, Nikanorom, Mitrofanom i drugim, koji su nas bratski dočekali i pružili nam ugodan konak, kao i prije dvije godine.

Biciklisti su imali priliku da prisustvuju jutrenju od 4h i Božanskoj Liturgiji od 7h, narednog dana, ali i da cjelivaju svete mošti unutar saborne crkve.Otac Simeon ih je proveo kroz galeriju starih ikona i radova iz XII vijeka, a od otac Nikanorih je darivao sa Hlandarskim vinom kojeg su ponijeli sa sobom. Nebeski mir, kakvog možete jedino doživjeti na ovom svetom mjestu, je ispunio učesnike ovog pokloničkog putovanja i kroz taj mir je dobijena i nova snaga, za nove izazove koje život nosi.

"Na oproštaju smo zatražili i blagoslov za biciklistički poklonički put u Svetu Zemlju, na koji namjeravamo krenuti početkom 2013., na šta su nam naši monasi rado izašli u susret uputivši nas na relativne adrese u Jerusalimu.", prenio je Miroslav Klačar, jedan od učesnika puta.

Na ovom pokloničkom putu, koji je trajao od 27.08. do 05.09.2010. su učešće uzeli biciklisti i planinari iz PD"Vučji zub"Trebinje-Žarko Budinčić i PD"Javorina"Pale -Marko Koroman, Miroslav Klačar, Miloš Golić, Aleksandar Zeković, Miroslav Jokić i Mladen Lukić. U pratnji ekspedicije je bio vozač transportnog vozila Stojan Subotić, takođe iz Pala.